Slušam ove predizborne priče, sada više nisu ispričane čak ni ostrašćeno, već onako ajde pričam jer mi se sviđa boja moga glasa. Demagogija, retorika, govori u hiljadu riječi i sve bez osnove – konačnog rješenja kako? Navikao sam već da slušam političare, ne čujem ih, samo slušam kao na radiju kada slušate poznate stihove, nema više ni iznenađenja. No prije neko jutro dobih nagon za povraćanjem.
Scena: Kaže predsjednik Studentskog parlamenta da studenti treba da budu stub društva!!!
Uuupppsss! Bi to tokom nekog gostovanja gdje voditelj reče ne pazeći „mi, društvo, ulažemo u mlade“. Uuupppsss! Društvo ulaže? Sa ovim se ne može složiti nijedan roditelj.
Opet, studenti treba da budu stub društva – to je zaključak sastanka. Voditelj će, sada drugi, „da li su na sastanku učestvovali predstavnici poslovne zajednice“?
Uuupppsss! Pravo pitanje i velike nevolje. Jer šta ćete, očekivano nisu učestvovali. Toliko o stubu!!!
Ne trebaju nikom pametnom posebni sastanci (sem kada se radi o „sakrivenom“ predizbornom skupu resornog ministra) da bi znali šta je neophodno da mladi ne odlaze:
1) Posao u skladu sa završenim obrazovanjem: dakle bez onih napucanih oglasa gdje za čistačicu treba poznavanje engleskog jezika, položena B kategorija i rad u nekoliko respektabilnih preduzeća….
2) Posao nakon završetka školovanja: dakle bez čekanja na birou, prekvalifikacija i dokvalifikacija za npr CNC majstora jer ste već završili srpski jezik i književnost…
3) Posao bez VIP, veza i poznanstava, ucjena (ako se učlaniš u stranku ili ako mi obezbjediš 100 glasova zaposliću te..) i ostalih mafijaških rekvizita ustoličenih.
4) Plata koja pokriva neophodne troškove i od koje preostaje za duhovnu nadogradnju i pristojan godišnji odmor, dakle plata za život, a ne za preživljavanje.
Rekoše, nudimo mladima besplatno školovanje, ma nudimo mi roditelji da crkavamo pod kreditnom čizmom samo da odu van i da se vani školuju i ne vraćaju. Jer iskusili smo mi pretrčavanje podobnih, nesposobnih i pri tom bahatih majmuna/ica. To su vam oni prije kojih ništa nije postojalo, koji kritikuju prethodnike iako su im to stranačke kolege, ne mjenjajući ništa izuzev svoje kancelarije i po koje štikle tzv. kozmetičke promjene. To su Vam oni koji kažu, napiši mi svoje zadatke i šta planiraš raditi. Šta ja ima da planiram kada ti, moj nadređeni treba da znaš najbolje (zato si i plaćen) ko ti šta radi i naravno da si upućen u strategiju, dugoročne planove i sijaset deklarativno naučenih pojmova bez da se učilo i njihovo tumačenje. Samo mi roditelji ćutimo i trpimo u nadi da ćemo od te mizerne plate moći iškolovati svoje mlade da odu od nas. I zato mrzim ovaj sistem i sve te „retoričare“. Dok isplatim sve kredite za njihove školovanje prodaću, ako mi do tada ne otmu sve što imam, i odoh za njima da ne slušam demagoge koji se ubiše (k)radeći za (nezahvalne) građane!
D.Z.
