Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske u petak 18. oktobra sa početkom u 20.00 časova, premijerno će biti izvedena predstava „Što te nema“… (Sevdah drama), autorke Marijane Aracki, u režiji Erola Kadića, nastala u koprodukciji Narodnog pozorišta Republike Srpske, Narodnog pozorišta Mostar, i Hrvatskog narodnog kazališta u Mostaru. Scenograf predstave je Dragana Purković Macan, kostimograf je Ivana Ristić, a za izbor muzike je odogovoran Erol Kadić. Prva repriza predstave je predviđena u subotu 19. oktobra sa početkom u 20.00 časova.
Uloge:
Aleksa Šantić: Bojan Kolopić
Mara, Aleksina majka: Ljiljana Čekić
Adža, Aleksin stric: Jasmin Krpo
Pero, Aleksin brat: Ivan Skoko
Jeftan, Aleksin brat: Vedran Vilogorac
Anka Tomlinović, Aleksina ljubav: Ajla Hamzić
Stjepan, Ankin otac: Šerif Aljić
Ulični svirač: Elmedin Balalić – Titi
Dječak Aleksa: Aleksa Krulj / Dino Spahić
Dječak Pero: Aljoša Golo / Igor Vuhovac
Korišćen tonski zapis pjesme Emina, u izvođenju Hora „Collegium Artisticum“ iz Sarajeva.
Zapis autora
Besmrtni sevdah
U osvit 1889. godine, sa prvim beharom, budi se pesnik, rodoljub, ujedinitelj, prosvetitelj… Budi se na prostoru i u trenutku kada je biti pesnik, rodoljub, ujedinitelj i prosvetitelj bilo najteže i najpotrebnije. Danas, tačno 130 godina kasnije, „na mrtvom grobu porušenih nada“, svedoci smo da se pesničko odrastanje Alekse Šantića u kulturno devastiranim prilikama, sukob duhovnog i materijalnog sveta, pobuna ljubavi protiv društvenih stega i povrh svega nezaobilazne balkanske prilike i neprilike s kraja 19. i početkom 20. veka ni po čemu ne razlikuju od naše svakodnevice. U svom životu i stvaralaštvu Šantić je otvorenog srca zagovarao jedinstvo svih slovenskih naroda. Utoliko je poraz koji je doživeo na ličnom planu tragičniji. Njegov poraz – poraz je svih nas. I mada se čini da će se borba erosa i tanatosa večito nadvijati nad Balkanom, Šantićeva vizija jedinstva i sloge jedina je vizija koju treba slediti i jedina koja uliva nadu da je svetla budućnost na ovim prostorima ipak moguća. Neuništiv poput Starog mosta, koji se kao feniks diže iz pepela prkosno odolevajući vekovima, simbol ne samo Mostara, već i čitavog regiona, Aleksa Šantić je, kako ga je i sam kralj Aleksandar Karađorđević nazvao, bio i ostao istinski „pesnik prošlih patnji i novih nada narodnih“.
