Na utakmicu Austrija – Srbija, koja se igra sutra uveče, krenuli su i navijači iz Republike Srpske. Nose i trobojku dugačku čak 27 metara, koja će se vijoriti na tribinama stadiona.
S vjerom u Boga idemo u Beč, da naša Srbija ovjeri vizu za Mundijal u Rusiji. Bićemo svim srcem i glasom uz našu fudbalsku reprezentaciju protiv Austrije. Nosimo i najveću srpsku zastavu, od čak 27 metara, koja će se sutra uveče vijoriti na tribinama u Beču. Želimo da naši “orlovi” vide da su Banjaluka i Republika Srpska uz njih i da nam mnogo znače.
Ovako je za “Novosti” započela priču grupa momaka iz Banjaluke, koja će danas otputovati u Beč da bodri izabranike Slavoljuba Muslina. Zlaja, Boki, Rašo, Sandro, Skenda, Buđavi i Buco u dahu pričaju o očekivanjima, ali i ljubavi prema reprezentaciji Srbije.
– Ovaj put se organizovalo nas 16, ali da je bilo još karata išlo bi nas i više. Ulaznice smo nabavili preko naših ljudi u Ulmu, Beogradu i Salcburgu. Imamo na desetine poziva Srba, koji takođe sutra stižu u Beč iz cijele Evrope, da se vidimo prije utakmice – priča Zlaja, “kapiten” navijačke ekipe iz Banjaluke.
Kako kaže, nema utakmice reprezentacije Srbije na koju nisu išli kada se igralo u Beogradu, a kada je bilo mogućnosti išli su i na gostovanja.
– Poslije Beča, sljedeće gostovanje je Rusija. Takav je dogovor. U Beogradu smo pratili i rukometaše, košarkaše, vaterpoliste, a sašili smo srpsku trobojku od 27 metara i sa ponosom je nosimo na sve utakmice duže od decenije. Krase je četiri slova “S”, dvoglavi orao i natpis RS i Banjaluka. Kada ulazimo na “Marakanu” i postavljamo zastavu, skandira nam cijeli stadion. Mnogo nam znači podrška braće sa one strane Drine – priča Zlaja.
Bojan Milašinović, tekstopisac, kaže da za njih nema podjele na navijače Zvezde i Partizana kada igra Srbija.
– Na utakmice smo išli i kada su mnogi okretali leđa fudbalskoj reprezentaciji. Kada nije išlo, i kada se ispadalo vrlo brzo u kvalifikacijama zbog loših rezultata – priča Bojan.
Ova grupa Banjalučana je poznata i po humanitarnom radu, jer su više desetina puta nosili pomoć Srbima na Kosovu i Metohiju. Na to su, kažu, posebno ponosni.
CARINIK: “OVO JE ŠVERC SVILE”
– Kada smo napravili džinovsku zastavu i krenuli za Beograd na utakmicu fudbalske reprezentacije sa Litvanijom, na granici sa Hrvatskom carinik nas pita šta nosimo. Ja kažem zastavu. On nam reče da se parkiramo sa strane i zatraži da je pokažemo. Otvorim gepek, a kad je carinik vidio zastavu od 27 metara reče: “Ljudi, pa ovo nije zastava, ovo je šverc svile”. Ipak su nas pustili da idemo preko Hrvatske. Na izlazu iz Hrvatske, carinik, kome je već javljeno da nosimo zastavu, samo nam reče: “Sretno momci. Ja sam naš iz Vukovara” – uz osmijeh se prisjeća Zlaja.
Izvor: Novosti
