Svaka refleksija je već interpretacija, filtrirana kroz ideološke matrice, kulturne kodove i lične zablude. Šta zaista vidimo ?
Vuzelno-zvučna izvedba To si ti. Šta vidiš? dekonstruira akt percepcije, usmjeravajući ga izvan domena vizuelnog i prebacujući težište na slušanje – ne samo kao fizički čin, već kao epistemološku, političku i egzistencijalnu strategiju. Gledanje je često pasivno, zasićeno unaprijed zadatim značenjima, ali slušanje je uvijek radikalno: ono zahtijeva prisustvo, susret, odgovornost. To si ti. Šta vidiš? čini eksperiment izdržljivosti vlastite autentičnosti pred refleksijama sistema publike. Glas postaje instrument otpora, tekst pulsira između manifesta, dok se misao fragmentira i rekombinuje u prostorima između zvuka i simbola.Kroz ritmičku tenziju i konceptualnu razgradnju društvenih normi, To si ti. Šta vidiš? razmatra pitanja kontrole, internalizovanih hijerarhija i kolektivnog pristanka na narative moći. Ko nam govori šta vidimo? Ko nam je odredio ko smo? I, još važnije, ko je propisao granice onoga što možemo biti? U vremenu kada je slika oružje manipulacije, a identitet tržišna valuta, To si ti. Šta vidiš? poziva na radikalnu introspekciju. Ne onu koja se zadovoljava površinom, već onu koja insistira na sirovoj istini.
Isidora Branković o Vizuelno-zvučnoj izvdbi To si ti. Šta vidiš?
