U Narodnom pozorištu Republike Srpske u ponedjeljak 11. februara gostuje Beogradsko dramsko pozorište sa predstavom „Pomorandže za zbogom“, autora Biljane Popović, u režiji i adaptaciji Nenada Gvozdenovića. Predstava će biti izvedena na Velikoj sceni NPRS sa početkom u 20.00 časova.
„POMORANDžE ZA ZBOGOM“
PISAC: Biljana Popović
DRAMATIZACIJA: Andrej Šepetkovski
REŽIJA I ADAPTACIJA: Nenad Gvozdenović
SCENOGRAF: Filip Jevtić
KOSTIMOGRAF: Sara Milevska
KOMPOZITOR: Boris Bunjac
REDITELj VIDEO SEGMENATA: Hadži Aleksandar Đurović
SCENSKI GOVOR: dr. Ljiljana Mrkić Popović
ASISTENT KOSTIMOGRAFA: Milena Đokić
ORGANIZATOR: Ivana Jovović
INSPICIJENT: Jovana Matić
SUFLER: Marija Stojić
FOTOGRAFIJE: Marija Ivanišević
Uloge:
Paolo Pepini, italijanski vojnik: Milorad Damjanović
Milan, sveštenik: Slobodan Ćustić
Jelena, Milanova žena: Danica Ristovski
Jelka, Jelenina sestričina: Anja Alač
Nena, Ilijina i Jelkina ćerka: Maja Ranđić
Ilija, sveštenik: Miloš Petrović / Ivan Zarić
Veljko, komunista: Lazar Đukić
Vid, sveštenik: Luka Miljković / Lako Nikolić
Rada, Vidova žena: Biljana Maletić
Natalija, oficirka OZNE, Lucija, partizanka, svekrva: Milica Milša
Ante, partizan, direktor škole, oficir OZNE, Momo, doktor, svekar: Vladimir Paunović
Bolničarka: Ivana Jovović
Mala Nena: Mila Savić / Nađa Lukić
Redža: Redžep Koljena
“Pomorandže za zbogom” je porodična melodrama o ljubavi i istrajnosti, posvećenosti i veri tri žene kroz ratovima ispisan 20. vek – ovo delo je zapravo istinita saga o jednoj srpskoj porodici i njenoj borbi da se održi zajedno i nastavi dalje u turbulentnim vremenima. Ocrtani su epskom snagom istiniti događaji, koji ne samo što pokazuju i dokazuju dubinu korenja jednog naroda na ovim prostorima, već i njegovu vekovnu borbu za goli opstanak. Bazirana na istoimenom romanu i istorijski tačnim podacima, drama je usredsređena na tri porodice istih korena, porekla i društvenog statusa. Po prvi put u novijoj istoriji, priča o tri srpska sveštenomučenika stradala od tri vojske, njihovoj progonjenoj deci, njihovim ženama koje su pravile strašne i neprihvatljive izbore, borbi dobra i zla, komunizmu i ateizmu, fašizmu i ljubavi, veri i stradanju, predstavljena je na način pripovedača, bez osude i politizacije, ali sa jasnom porukom da je Krajina bila i ostala mesto neverovatnih i ponekad potpuno nezamislivih preokreta u sudbinama stvarnih ljudi i žena.
Dr. Zorica Kuburović, književnica napisala je u recenziji: „(…) I tako, pred čitaocem raste saga o srpskoj porodici i njenom životu. Pred nama niče divno žensko tkanje o ušuškanosti, nežnih priča koje se prenose s kolena na koleno, malih zapamćenih detalja, mirisa astraganskih bundi, oblika šešira, krotkih reči sveštenika koje vode na mučenje i u smrt, tuga dece bez roditelja, strašni pogrom Srba kroz Prvi i Drugi svetski rat, kroz vreme osvajanja partizanske vlasti posle rata i preuzimanja te vlasti od strane njihove dece i dece dece do današnjih dana.I sve je to na neki način svedeno na pravu meru – i greh, i radost, i mučeništvo, i vera. Biljana Popović jeste preživela svaki delić ove knjige, ali, ono što je najvažnije, sačuvala je živo srce, pod budnim okom svojih živih i mrtvih srodnica, mažena i pažena i, kao i one, gonjena nevoljom i strogim ispitima životne prakse. I to je srce koje voli i ne posustaje u ljubavi(…)“.
Autor dramatizacije, Andrej Šepetkovski zapisao je: „ Roman i drama ,,Pomorandže za zbogom“, prate život tri ugledne srpske svešteničke porodice iz Bosanske Krajine kroz ceo dvadeseti vek. Nastala po istinitim događajima, ova priča svedoči o stradanju istinoljubivih, te duhu, snazi i neuništivoj veri kojom se stradanja podnose, ali i o pogubnoj naivnosti i zaboravu koji rađaju neopreznost i smrt. Sam roman odiše ljubavlju i praštanjem svima i za sve, no i otrežnjuje gorkim podsećanjem na nužnost poslušanja jevanđeljskog saveta da, pored bezezlenosti, budemo i ,,mudri kao zmije“. Posebna se počast odaje ženama, stubovima ovih porodica, koje se herojski bore za potomstvo, muževe, narod, za ljubav i razumevanje. Uprkos bezumnim ratovima, bratoubilačkom kovitlacu, krvavim pirovima nad najbližima koje im oduzimaju razum i smisao postojanja, uprkos bombardovanjima, izbeglištvu, osudama okoline i mržnji, progonima od strane ideoloških neprijatelja i vlasti, one uvek iznova nalaze snage da vole, zaštite i zagrle, da se uzdignu do Istine , te da haos preobraze u harmoniju“.
