Još jedan tekst našeg čitaoca u rubrici moj stav. Piše D. G. :
Kao domine
U vremenu opšteg pada moralnosti, čojstva i ljudstva koje traje godinama zadržao sam izgleda još toliko ljudskog u sebi da imam dozu digniteta. Naime, još osjetim kada ga pritisnu.
Taman sam se privikao na novu normalnost – stranačko postavljanje i rušenje direktora. Svima je očito nebitno da nešto i znaju da rade, a još manje da ostvare rezultate. Ne treba biti pretjerano pamet pa zaključiti da zbog takve politike kadrovanja dugoročno propadamo sigurno (i to i bez ovih vanjskih napada koje najavljuju kada zatreba za ostanak). Ispod njih radnici gledaoci, zabavljaju se kada će koji da dođe i koliko će novi da im potraje. Što se ovi gore brže mjenjaju time se manje radi. Jer logično dok dođe novi napravi presjek stanja/s.anja prethodnog, uvede svoja pravila koja su mahom površna i kozmetička, ali bitna jer odluka je donesena odlučno u direktorskom maniru. U tom, radnici gledaoci započnu po novom, uuupppsss, ode direktor.
I tako je u većini javnih preduzeća, od kojih najinteresantnija kao najvidljivija su mediji. U tom toru prvo su najvidljiviji, oni glasni blejači morali otići. Ne, ne i ne, nikako otkaz. Taktika je perfidna i lična, učiniti sve da sami odu. Onda se prešlo na skraćivanje kandžica, brušenje i dotjerivanje. To vam je svakodnevni posao. E za taj posao su zaduženi kabineti, jer mislim šta znaju ovi u toru. Ovi po kabinetima, podobni, znaju kako treba. A treba da se bleji po kabinetskim tonovima. Dotjeralo se dotle da ovi u toru/horu i ne bleje dok ne dobiju tonove i repertoar. Vrhunac neukusa je što su čobani i dalje nezadovoljni. Sve je po njihovom, izabrali su hor, daju note, daju reportoar, ali gledalište prazno. E sada, nisu krivi oni…NE! NE i NE! Krivi su opet ovi u toru/horu, jer ovi prvi nikada, nizašta nisu krivi! Kao krunski dokaz nesposobnosti tora/hora čobani nose analize posmatranog programa od strane hhhmmm subjektivno biranih posmatrača oni bi rekli eskperata. Na ocjenu nedovoljan (eksperta čije je mlado radni kolega posmatranih), ovi iz tora i ne bleje, ne opiru se. Proći će i ovo, a proći će i direktor.
Koliko je perfidan, maliciozan taj trenutak kada one koje ste uništili okrivite za suicid?
D. G.
