Juče smo bili svjedoci vapaja gospodina Mihajla Čeprkala, učesnika Olimpijade u Riju, te kandidata za učesnika Olimpijskih igara u Tokiju, jedinog kandidata iz Banja Luke.
Moramo da stavimo tačku i vidimo kako dalje da radimo po pitanju sporta, jer nema bolje promocije Republike Srpske od sporta.
Smatram da finansijska sredstva koja se izdvajaju za sport, odnosno koja izdvaja Ministarstvo porodice, omladine i ako šta ostane za sport, po sistemu kašike, jesu da pomalo zamažemo oči. I kada dobijemo rješenje, čekamo na naplatu po par mjeseci, pa i više.
Ne krivim ministarstvo, ni ministricu koja je pokazala energiju, krivim Vladu RS koja izdvaja tako mizerna sredstva za sport i koja je dozvolila da je u tom ministarstvu zaposlen veliki broj radnika, savjetnika itd.
Neko će reći da je porodica Čeprkalo bogata, šta on traži sada, jeste hvala Bogu, bogata, radna i poštena, te veliki novac ulažu u kandidata za Olimpijske igre koji je već ozbiljno narušio svoje zdravlje, ali on je predstavnik RS, pa i BiH.
Tvornica obuće Bema je odlučila da mu pomogne sa 1500 KM mjesečno do početka OI, grad Banja Luka i gradonačelnik Igor Radojičić je dao 15 000 KM i ako zapne daće još ako se izbori norma, te na tome puno hvala gradonačelniku, Grad nikada nije bio upitan.
Upitan je sam odnos prema sportu, te moram da kažem da se u FBiH daleko više izdvaja za sport. Treba da napravimo neku strategiju i vidimo šta hoćemo od sporta, koje su nam sportske grane interesantne za finansiranje i da li nam uopšte treba sport na ovom nivou na kojem je sada. Vlada RS treba da nađe sredstva da pomogne sportu, da u Zakonu o sportu regulišemo ulaganje u sport i pokrenemo inicijativu o privatizaciji sportskih klubova.
Ova infuzija je pri kraju, sport je napredovao najviše zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca u klubovima i velikoj pomoći grada Banja Luka, ali dalje ne možemo.
Pismo Mihajla Čeprkala treba shvatiti ozbiljno, da pokrenemo i promjenimo stanje jer je ovakvo davanje na kašičicu i čekanje po par mjeseci neprihvatljivo i neodrživo.
