Od našeg čitaoca, već redovnog kolumniste.
CRTA!
Evo iskreno priznajem da nisam ekonomista i da ne znam šta znači ta prodaja obveznica Srpske na Londonskoj berzi, toliko sam ekonomista da se jedva bavim sopstvenim budžetom jer moram, toliko o razumjevanju materije. Ipak, vidim da su se redom nadigli vlast i popratni stubovi-eksperti da brane stav i opozicija i njeni popratni stubovi-eksperti da ospore isti.
Istina je, šta? Negdje između, nigdje, ne nazire se, nazire se? Ovo je samo jedan u nizu događaja o kojima ne znamo ništa ili veoma malo, jer do nas dopiru samo borbeni tj odbrambeni zvuci trubača koje prenose njima prisni mediji jednako i jasno podjeljeni na pozicione i opozicone i to je jedina razlika. U sveopštem haosu bombardovanja naroda informacijama, narod je tačnih i razumljivih gladan. Gladan je i ovako, egzistencijalno.
Čini mi se da smo mi postali vještiji posmatrači nego ovi trubači u političkoj potrazi za glasačima. Sigurno je da ne možemo biti sigurni u ono što čujemo i vidimo, pa smo skloni pregledati sve, nahraniti potrebu za tačnom iformacijom, ne štedeći sebe ni vrijeme koje ulažemo u potrazi, pretražujući portale, listajuće kanale. Kada ne znaju kako će, trubači daju puno i sve, ne štedeći mentalno zdravlje građana. A ono je ozbiljno narušeno, makar onih nazovi „normalnih“ jer to je pojam koji se doooobro pomjerio u našem tranzicionom društvu.
Dakle, „servis“ otcjepićemo se, „prijem“ samo bude li rata, „gledaoci“ oni „normalni“ (mislim ovi kojima je rata preko glave i živi im se bez obzira na nacionalnost) ne aplaudiraju, oni se reorganizuju ili bi makar to voljeli. Promišljaju, da prodam šta imam, karta u jednom pravcu danas ili sutra. Kada, kuda?
Možda ipak ovi samo lupaju, preplaćeni su za svoju igru, ipak imam posao ovdje živim nekako. E da mi se odvažiti i odletjeti. Da, da, nigdje nije sjajno. Slažem se, ali mladi pa i oni stariji u tamo nekom dalekom gradu ne znaju ko im je gradonačelnik, ne znaju ni ministre, ni budžete, oni žive. Žive i stariji imaju hobije imaju svoj život. Ona priča rade od jutra do mraka više ne važi jer tako se i ovdje radi sem manjine na državnim jaslama, a ni njima nije sjajno, morali su dobro pomjeriti ono normalno da bi u jaslama uživali.
Ovi gledaoci što ipak aplaudiraju i nadaju se ratnom profiterstvu ili su pak stvarno pomjereni ne ulazim. Šta reći o onima koji se ljudima deklarišu, a spremni su da ubijaju, nemam pojima. Nisam od te fele, Bogu hvala. Osim u samoodbrani to mi se razbistrilo od prethodnih ratnih godina.
Nego da zamolim ove naše što sve znaju, trubače, pomagače, eksperte, ako znate kada ćete zakuhati možete li nam, molim, to reći, pa da mi na vrijeme kupimo kartu pod vašom prisilom.
Evo odoljeli smo vašem neznanju da vodite zemlju oćete državu ili entitete u miru, odoljeli smo vašoj nesposobnosti da imamo normalne uslove za život, odoljeli smo vašoj nesposobnosti da sistematskim kvalitetnim obrazovanjem i radom zadržite omladinu, odoljevamo da se ne spakujemo da čuvamo ovce jer pamet nam ispirete svakodnevno, odoljevamo jer niste sposobni da nabavite vakcine, odoljevamo vašem koruptivnom usisnom sistemu, vašem nepotizmu, vašem zapošljavanju šestog koljena, vaših priležnica, vašem bogaćenju, vašem sve vam je malo! Ali ovo je gdje podvlačim crtu. Vi izađite ispred nje, ovaj put poturajući ispred sebe, svoje žene, priležnice i zajedničku vam djecu. Bez obraza i bez duše. Crta!
D.G.
