Nebojša Glogovac govori o tome zašto mu je vjerenica najveća inspiracija, kakve veze lično zadovoljstvo ima veze s davanjem i kako svojim primjerom uticati na djecu.
Na pitanje ko ga inspiriše, Glogovac odgovara: “Prvo što mi pada na pamet je moja verenica koja je apsolutno posvećena tim vrstama aktivnosti, pazi na slabije od sebe, na ljude kojima je potrebna pomoć, ume da se rasplače na najsitniju nepravdu, vodi računa o okolini, o tome da na troši previše vode,…Ne što je moja, ali je jedan ozbiljan primer pažnje prema svetu, ne samo prema ljudima, nego i prema resursima. Ličnim primerom i uporno i dosledno sprovodi ta svoja uverenja, što je meni potpuno fascinantno. Tim primerom, kada bi jedan po jedan, svako za sebe uspeo to da izvede, onda bi se, naravno, ta pozitivna vibracija proširila – rekao je Glogovac.
Objašnjavajući potrebu da drugima damo, imao je zanimljivo opažanje.
– Sve se opet svodi na lično zadovoljstvo. Ako malo raščlanimo tu stvar, vidimo da dajemo jer se mi dobro osećamo. Tako da to ima i jednu manu, fleku, u smislu da bi trebalo kad leva ruka daje, da desna ne zna, da smo nesvesni, da nam to nije važno. Prosto dajemo od srca i ne misleći o tome ni koliko ni šta, ali u suštini, čovek je takvo biće, i neka je…dajemo iz tog osećaja zadovoljstva. Osećam se kao dobar čovek što sam nekom pomogao, što sam nekom dao neku kintu, što sam pomogao nekoj baki da ponese neke stvari sa pijace…to je u stvari zbog tog ličnog osećaja koji nama prija. Ali dobro, neka je tako – rekao je o davanju Glogovac.
Opisao je zbog čega je važno da ulažemo u djecu, kao i koje vrijednosti bi trebalo da prenesemo generacijama koje dolaze.
– Nematerijalne vrednosti koje se ne mogu izraziti novcem su zaboravljene. Upravo na njih bi deci trebalo skrenuti pažnju. Važno je da im povratimo veru u to da su hrabrost, poštenje i ljubav dobri. Deca uče po modelu. Zbog toga je ključno da taj model bude ispravan i human, kao i da počiva na pravim vrednostima. Svojim primerom i ponašanjem dajemo im orijentir šta da rade u budućnosti.
Kompletan intervju koji je ura]en u okviru kampanje UNICEF-a i WANNABE-a “WannaGive: Jer je tuđa sreća i moja sreća”.
