Saša Savićević, producent i predstavnik distribucije kanala RT, u intervjuu za Russia Beyond govorio je o tome kako rakija pomaže jačanju rusko-srpskog prijateljstva i uz koje riječi diže čašu za Putina. Saša Savićević je živio i školovao se u Banjaluci, a proizvodnju rakije je pokrenuo iz hobija na kako kaže đedovini u Ivanjici u Srbiji.
K. Lane: Za početak nam ispričaj kako si častio ruske pilote srpskom rakijom.
Ruski piloti su došli u Srbiju povodom zajedničke vježbe Bars 2018. koja ima za cilj uvježbavanje zajedničkih akcija aviona, helikoptera i specijalnih jedinica, kao i službi traganja i spasavanja. Kada je prošle nedelje održana zajednička srpsko-ruska vojna vežba Bars 2018, ukazala mi se prilika da na inicijativu mojih klasića sa vojne akademije, doprinesem našem bratstvu, sa našom rakijom šljivovicom iz Ivanjice. Bila mi je velika čast i baš sam radostan zbog toga.
Izabrali smo šljivovicu jer su srpski piloti tako predložili, a mislim da je to i pravi izbor. Šljivovica je po mom mišljenju najtradicionlnija srpska rakija, koja u sebi nosi istoriju, tradiciju i kolektivno sjećanje naših predaka. Pravi izbor!
Rusi, Srbi, avijacija i rakija – nevjerovatan spoj. Sigurno imaš neku zanjimljivu životnu priču o tome.
– Onda moram prvo dati kraći presjek situacije. Ja sam od djetinjstva volio avijaciju, naročito vojnu. Pošto mi je otac bio oficir, uvijek sam mogao lako da se prošvercujem na vojne aerodrome, a tamo sam još kao šestogodišnjak otkrivao nove i predivne stvari. U mladosti sam proveo jedan lijep period života u aeroklubu, vojnom vazduhoplovstvu i vojnom padobranstvu. Takođe, moram da se pohvalim, da je moj stric prvi Srbin koji je bombardovao rajh 6. aprila 1941. kao osvetu za Beograd. A u odraslom dobu sam postao proizvođač i potrošač rakije, koju proizvodimo u selu mojih čukunđedova, Raščićima pored Ivanjice. U svemu tome sam jedan od prvoboraca srpsko-ruskih veza, iz doba kada to nije bilo mnogo popularno, a bilo je i u neku ruku opasno. Tako da je ova flaša rakije zanimljiv simbol mnogih mojih životnih priča.
S čim bi uporedio tvoj prvi let na Migu, prvi gutljaj Savićević rakije i rusko-srpsko vojno prijateljstvo?
– To su one stvari o kojima čovjek nekad mašta, a one se ostvare. Kao klinac sam maštao o letu u MIG-u 29, o visinama, o Kosmosu, Gagarinu, Rusiji. Uspio sam da doživim jedan veoma zanimljiv let u MIG-u 29, na visinu od 21 kilometar, koji oponaša ispaljivanje kosmičke rakete. Iako nisam došao na visinu koju je postigao Gagarin, osjetio sam mali dio tog adrenalina i oduševljenja. Pošto se snovi ostvaruju, maštam da jednom dođem i do Međunarodne kosmičke stanice i prošvercujem gore rakiju Savićević. Predlažem čitaocima da pročitaju na portalu Russia Beyond članak o tome kako kosmonauti švercuju alkohol na misije. Slično ovom prethodnom je i kada smo proizveli prve litre rakije Savićević, kada sam pozvao kumove i drugove kao eksperimentalne zečeve, da degustiramo prvih par flaša rakije. Prvo trema, a onda oduševljenje. Dva, tri dana smo degustirali tu prvu rakiju.
Što se tiče srpsko-ruskog vojnog prijateljstva, drago mi je da sam jedan od začetnika tih odnosa, da ponovim, u prošlom vremenu kada to nije bilo mnogima po volji i bilo je malo opasno. Sada mi je drago da je to na ozbiljnom, visokom, državnom nivou. Da mi je neko rekao 1992, 1995. ili 1999. i još nekih godina u novijoj istoriji koje smatram loše za nas da će ruska vojska legalno vježbati u Srbiji sa srpskom vojskom, bio bih veoma radostan. A da će na to sve ruska braća dobiti Savićević rakiju na poklon, u to bih još teže povjerovao. Da pojasnim čitaocima, nije stvar u toj flaši rakije, već u jednom simbolu uspjeha želja i napora u svemu što sam naveo ranije.
Ima li šta slično u poslovima pilota, producenta i proizvođača rakije?
Nema ništa slično na prvi pogled, a u stvari sve je slično. Meni je bitno da dovoljno zaradim za funkcionisanje porodice, a da se bavim nečim što nije dosadno. Tako da su mi se u životu poslovi i hobiji pomiješali, više ne znam šta je hobi, a šta posao. To i jeste ta sličnost: svi nabrojani poslovi-hobiji su zanimljivi i prave život interesantnim.
Putin dolazi u Srbiju na jesen, kako bi ti dočekao ruskog predsednika?
Reče mi jedan dobar prijatelj: Saša, Putin je predsjedničku kampanju počeo u MIG-u 29. Što se tiče predsednika, ja sam mu jednom davno lično čestitao, kada je bio u Beogradu.
Znam da je dobio i od koga je dobio flašu naše rakije na poklon, pa bih ga prvo pitao da li je probao, a ako nije zamolio bih ga da proba. Zahvalio bih mu na diplomatskoj i poslovnoj pomoći koju pruža Srbiji i naročito Republici Srpskoj. Zahvaljujući njemu, sada tamo NATO više ne smije da tuče sveštenike, ubija greškom roditelje pred njihovom djecom i da vozi tenkove i helikopter kroz centar Banjaluke i Pala. Za to bih mu naročito čestitao.
Na kraju, pošto sam u opasna vremena bio proganjan jer sam nosio njegove slike, tražio bih da mi vrati uslugu, tako što bi u penziji ili ranije došao u goste na planinu Goliju pored Ivanjice, gdje bi hodali po prirodi, fotografisali srne, medvjede i orlove i naravno degustirali našu rakiju, gledajući srpske zemlje sa vrha Golije. Tada bih zloupotrijebio uticaj rakije Savićević i rekao mu: “Vova, pomozi nam da ujedinimo opet sve srpske zemlje – Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru. Onda bi našli neki plac u okolini Ivanjice, gdje bi Vova napravio daču (vikendicu), sa heliodromom. Maloprije rekoh, da je bilo mnogih maštarija koje su se ostvarile, pa ćemo da vidimo. Možda se šalim, a možda ne.
Izvor: Russia Beyond
