Pomalo ljuti bijahu neko jutro ribari, nije bio u pitanju vodostaj Vrbasa („Oni gore na brani po sistemu odvrni-zavrni“), nego im „posao“ pokvarila čaplja. Siva, vrbaska čaplja. Tvrde, „skida im ribu“, ali nisu je otjerali. Pokupiše štapove i pribor, na obalu.
Na pivo, dok se čaplja „ne umilostivi“ i odluči napustiti njihov „teritorij“.
Ipak, „strasti“ se smiriše. Ostade čaplja dovoljno dugo da sebi „probere“ koji komad, a ribari pomirljivo konstatuju da ipak na Vrbasu „ima mjesta za sve“. Iskreno ustvrdiše „da je dobro što se ove naše vrbaske čaplje pojavljuju, znak da ima života u i oko Vrbasa“.
I čini se da nikome od njih više nije bilo važno da li će šta uloviti-gledali kako njihova „vrbaska drugarica“ elegantno širi krila , prelazi na drugu obalu. Ispratiše je pogledima, a mi, onoliko koliko smo mogli objektivom fotoaparata.
Mišo Vidović
Forografije;Mišo Vidović
